DUGODLAKI ŠKOTSKI OVČAR (Rough Collie)

KLASIFIKACIJA FCI

• FCI GRUPA I: Pastirski psi i psi terači stoke
• ZEMLJA POREKLA: UK/Škotska
• TEŽINA MUŽJAK: 20,5 – 29,5 kg
• TEŽINA ŽENKA: 18 – 25 kg
• VISINA MUŽJAK: 56 – 61 cm
• VISINA ŽENKA: 51 – 56 cm

POREKLO

Škotski ovcar potiče od starih vrsta pasa stočara. Koli je vekovima služio kao ovčarski pas u visokim predelima Škotske. Raniji primerci ove rase bili su manji, sa širom glavom i njuškom i koristili su se za spašavanje iz vode, čuvanje stada. Dobili su naziv po škotskoj ovci crne glave po imenu „koli“. Danas postoje dva tipa kolija: koli ovčar (kratkodlaki) i izložbeni koli (dugodlaki škotski ovčar), mnogo popularniji. Reč je o istoj rasi, sa razlikom u dužini krzana. Ovaj pas je veliku popularnost stekao kao zvezda u filmovima o cuvenom psu ,,Lesi se vraća kući“ koji je prvi put snimljen 1943. godine.

TEMPERAMENT

Škotski ovčar je vrlo inteligentan pas. Lako ga je dresirati. Predstavlja psa velike lepote sa mirnim dostojanstvom, umiljat je, lako uči, odan je i zahteva puno pažnje. Uglavnom je druželjubljiv sa ostalim psima. Prema vlasniku se ponaša zaštitnički, a sa decom je veoma pažljiv. Prema poznatim osobama je vrlo prijateljski raspoložen. Nije ni malo agresivan, ali može da bude oprezan sa ljudima ako oseti negativne vibracije ili psihičku nestabilnost. Aktivan je i potrebno mu je mnogo kretanja. Osetljiv je na toplotu, pa mu u letnjem periodu treba obezbediti hlad i dovoljno vode.

OPŠTI IZGLED

Glava i lobanja: Glava treba da bude manja u odnosu na telo. Lobanja je ravna, a njuška nije ni debela ni špicasta. Donja vilica je snažna i dobro oblikovana.

Oči: Srednje, postavljene ukoso. Bademaste, tamno kestenjaste, iyuyev kod blu-merla, kod kojih su oči često plave ili plavo tačkaste.

Uši: Male, u mirovanju unazad postavl¬jene. Čim se probudi pažnja nošene su ka napred i poluuspravne.

Zubalo: Zubi su dobre veličine, vilice snažne sa pravilnim i makazastim zubalom. Sekutići gornje vilice bez razmaka prekrivaju sekutiće donje vilice. Zubi stoje vertikalno u vilici.

Vrat: Mišićav, pun snage, prikladne dužine, dobro zaobljen.

Telo: U odnosu na visinu grebena nešto je duže. Čvrsta leđa sa blagim zaobljenjem iznad slabinskog dela. Rebra dobro zaobljena. Duboke grudi, pri tome iza plećki prilično široke.

Prednje noge: Lopatice kose i dobro uglovane. Prednje noge ravne i mišićave, pri čemu laktovi nisu niti na unutra niti na napolje postavljeni. Kosti nisu prejake.

Zadnje noge: Butina mišićava, suva i žilava. Koleni zglob dobro uglovan. Skočni zglob nisko postavljen i pun snage.

Šape: Ovalne sa dobro napunjenim tabanima. Prsti na prednjim šapama dobro, a na zadnjim nešto manje opruženi i prikupljeni jedni uz druge.

Rep: Dug, njegov koštani kraj dopire najmanje do skočnog zgloba. U mirovanju nošen opušteno i blago zavijen na vrhu. Pri uzbuđenju može biti nošen nešto višlje, ali nikad iznad leđne linije.

Kretanje: To je karakteristična osobina rase. Dobro građen pas nikad ne okreće laktove u polje, ipak prednje šape se pri kretanju umereno približavaju. Posmatrano od pozadi zadnje noge su od skočnog zgloba do zemlje paralelne. Posmatrano sa strane kretanje je tečno. Snažne zadnje noge sa jakim potiskom. Poželjan je odgovarajuće dug iskorak, koji treba da je lak i bez napora.

Dlaka: Odgovara linijama koje ocrtavaju telo, veoma gusta. Pokrovna dlaka je ravna, tvrda na dodir. Podlaka meka kao krzno i veoma gusta, potpuno pokriva kožu. Griva i kragna bujno odlakani. Na njuški i licu, kao i vrhovima ušiju ravna i kratka. Prednje noge dobro odlakane. Na zadnjim nogama iznad skočnog zgloba dobro odlakane, ispod je kratka i ravna dlaka, rep odlakan veoma bogato. Potrebno je redovno češljanje dlake.

Boje: Većina ljudi misli da je škotski ovčar isključivo sable (žuto bele) boje. Međutim, škota ima u više boja. Standard priznaje tri osnovne boje - sable (žuto-bela), trikolor (trobojna, crno-žuto-bela) i blue merle. Beli merle (beli škotski ovčar) nije priznat u britanskom i FCI standardu , ali je priznat u američkom standardu (AKC).

TIPOVI ŠKODSKOG OVČARA

Postoje tri tipa škotskog ovčara: klasičan stari tip škotskog ovčara sa mnogo dužom njuškom, krupnijim očima, i sa manje dlake. Moderan tip ima bujnu dlaku, kraću njusku i sitnije oči i niži je od starog i Američkog tipa. Američki tip škotskog ovčara je viši od modernog tipa i sa kraćom dlakom.

SABLE

Sable je naziv za žutu, zlatno žutu ili riđu boju. Može biti prošarana, u većoj ili manjoj meri, sa crnim dlakama (eng. shaded sable ili zatamnjena žuta).

GOLD SABLE

Gold sable je boja koja sadrži dupli sable(žuti) pigmento i ona je, dominantna je u odnosu na trikolor. To praktično znači da ukrštanjem sable i tricolor psa svi stenci jesu sable i to dark sable boje. Sable označava celu paletu boja od žute, narančasto-žute, crvenkasto-žute, tamno riđe ili tamnog mahagonija.

DARK SABLE

To je sable boja koja nosi jedan sable (žuti pigment) i jedan trikolorni gen (crni pigment). Pas je žute boje u nijansama od pšenično žute od tamnog mahagonija sa maskom i zatamnjenim ili crnim vrhovima dlake.

Pigment je u njoj raspoređen na tri diela. Od korena do prve trećine dlaka je bela, bez pigmenta, druga i treća trećina su obojane crnim ili žutim pigmentom. Ako je crni pigment na vrhu, dlaka će izgledati crna, ako je žuti pigment zadnji dlaka će izgledati kao da je žuta. Raspored pigmenta je kod svakog sable psa jedinstven i neponovljiv.

TRICOLOR

Ključ za uzgoj dobre dlake leži u kvalitetu crnog pigmenta trikolornog psa. Dobra crna boja zavisi od gena. Moraju biti prisutna dva trikolorna gena da bi on bio crn. Prava, kao ugljen crna boja nikad nema crvenkasti odsjaj. Takva boja je retkost. Crvenkasti odsjaj na trikolornom psu nije posledinaca prevelikog broja žutih (sable) pasa u njegovom rodovniku. Sable boja nosi jedan žuti i jedan crni gen, osim u slučaju dominantnog sable - zlatno žutog, gde su oba gena nositelji žutog pigmenta). Sable gen koji nosi žuti pigment ne može utjecati na trikolorni gen koji nosi crni pigment. Samo trikolorni gen može imati utjecaj na kvalitetu crnog pigmenta. To znači da dva sable psa koji nose dva crna gena daju lepšu boju trikolornom psu, od dva trikolorca čiji su crni geni kombinovani sa crvenkastim genima.

MERLE

Merle je oznaka dominantnog gena koji djeluje tako da nejednako izbljeđuje pigment u dlaci. Rezultat delovanja merle gena je dlaka kojoj mestimično potpuno nedostaje pigment, mestimično je ispran ili izbleđen pa ostavlja plavkast, sivkast ili srebrnast utisak, zavisno od količine delovanja, a ponegde ostaje nedirnut crni pigment. Dlaka deluje zamrljano, šareno, sa crnim povtšinama nejednake veličine, poput mramora. To su plavo mramorasti blue merle škotski ovčari čija boja nastaje kombinacijom parenja trikolor i blue merle pasa.

Blue merle

Najlepša i najprikladnija boja uz karakter i izgled koji daje škotski ovčar. Plava nijansa koja obasjava blue merle psa, deluje gotovo nestvarno i naglašava „lakoću kretanja“ jer deluje lagano i treperavo. Međutim, ta boja predstavlja i najveći izazov za uzgajivače.

U slučaju blue merle, radi se o uticaju na crni pigment u dlaci psa. Kvalitet plave boje zavisi od kvaliteta crnog pigmenta. On mora biti kao ugljen crni. Ako je samo jedan od dva onaj crvenkasti, boja neće valjati, vući će na ljubičasto i djelovat će prljavo. Važan je i raspored pigmenta u dlaci, jer od njega zavisi raspored i količina crnih, belih i srebrno-sivkastih polja vidljivih kao uzorak na dlaci psa.

Merle gen utiče i na boju očiju. Mogu biti tamno šarene sa plavim odsjajem ili sa prevladavajuće smeđim pigmentom, mogu biti potpuno smeđe kao kod trikolornih pasa, a vrlo često jedno oko može biti čisto plavo. Merle gen utječe i na pigment kože pa se može dogoditi da ostavi nepigmentirani trag na nosu ili ustima psa (ružičasta koža). Zbog toga se merle i merle parenja ne preporučuju početnicima i onima koji ne poznaju rizike takvih parenja.

Beli merle

Beli merle pas nastaje parenjem dva psa koja nose merle gen. U tom slučaju udvostručujemo uticaj merle gena što može imati loš efekt na zdravlje (gubitak vida, gubitak sluha, neplodnost, različiti defekti) štenaca pa čak i uzrokovati uginuće. U slučaju dvostrukog uticaja, merle gen postaje opasan i smrtonosan. Odatle loš glas i nepopularnost merle - merle parenja. Ključnu ulogu u cijeloj priči je količina pigmenta koji preostaje nakon uništavajućeg delovanja dvostrukog merle gena i mesto, pozicija na kojoj je pigment preostao.

Zadnja mjesta sa kojih će nestati pigment iz dlake psa jesu na glavi i na stražnjem delu leđa. Kada beli merle pas ima dovoljno pigmenta na ključnim mestima, velika je šansa da će opasan uticaj dvostrukog merle gena biti toliko umanjen da neće imati štetan utjecaj na osnovne životne funkcije psa. Takav pas paren sa trikolorcem daje sve blue merle štence i njihovo zdravlje neće biti ugroženo uticajem merle gena. Ova boja je priznata samo u SAD-u.

Sable Merle

Merle gen nema jednak učinak izbleđivanja na žuti pigment kao što ga ima na crni pigment. Kontrast mrljavosti je puno slabiji. Sa zrelošću dlake žuti pigment može potpuno prekriti tragove mrljavosti i ostavlja utisak obične sable boje. Ipak, delovanje je uvek uočljivo po tome što izražajnost, dubina žutog pigmenta slabi pa žuta boja deluje izbledelo, isprano. Merle gen takođe povećava količinu belina pasa koji imaju bele oznake.

Delovanje merle gena se najbolje prepoznaje kod tek rođenih štenaca. Ipak, vrlo često sable psi nasleđuju šarene ili plave oči pa se po tome sable merle lakše prepoznaju. Sable merle je priznat samo u američkom standardu (AKC).

Beli škotski ovčar

Bijeli škotski ovčar nije isto što i beli merle jer je poreklo njihove boje genetski drugačije. Bela boja nije priznata prema britanskom i FCI standardu, ali je priznata u američkom standardu (AKC).

Beli škotski ovčar ima u celosti pigmentisanu glavu i pripada jednoj od tri osnovne boje: sable, trikolor ili blue merle. Ostatak tela je bele boje sa ili bez mrlja koje su iste boje kao i glava. Beli sable pas može imati sable glavu kao i svi sable psi, telo može biti belo, a mogu se naći i žute površine, naročito na zadnjem delu leđa ili bedrima, na ključnim tačkama nastanka pigmentacije.

Beli faktor

Beli faktor se prenosi kao jednostavni recesivni gen i uzrokuje pojavu belina (bele dlake) kod škotskih ovčara. Da bi došlo do pojave belih pasa, oba roditelja moraju biti nosioci belog faktora.

Potomstvo koje nasledi jedan gen belog faktora ostaje obojeno. Uticaj nasleđenog se vidi po karakterističnim belinama koje se pojavljuju od zadnjih nogu, kolena do trbuha, na trbuhu i dižu se prema leđima, u predelu šapa u obliku bele mrlje, povećane bjeline na vrhu repa, veliki beli šal koji se može protezati i po leđima, ili pojava dvostrukog šala i slično. Količina i uzorak belina variraju individualno.

UKRŠTANJE ŠKOTSKIH OVČARA

Ukrstanje dva merle psa nije preporucljivo zbog zdravlja štenaca. Ostala ukrštanja su dozvoljena. Trebalo bi imati u vidu da su u FCI standardu priznata tri tipa škotskog ovčara (sable sa svim varijatetima, trikolor i blue merle) u britanskom dva tipa (nije dozvoljen blue merle) a po američkom standardu su dozvoljeni svi tipovi škotskih ovčara.